Tai Či je većini poznat kao vežba ili meditacija u pokretu, sadržana u formi sastavljenoj od 24 pa sve do 108 elemenata, koja blagotvorno deluje na ljudski organizam u celini. Malo ko nije video Kineze u parkovima kako vežbaju Tai Či praveći usporene pokrete i krećući se kao da plešu u vazduhu.
Mnogi neznaju da je Tai Či u suštini borilačka veština i predstavlja deo kineskih borilačkih veština (Wu Shu). U prevodu Tai Či (pravilnije Tai Đi) znači nešto izuzetno veliko ili beskrajno. U zavisnosti od forme dodaje se i nastavak: npr. Tai Či Čuan (Tai Đi Ćuen) za forme bez oružja ili Tai Či Mač (Tai Đi Đien) za forme sa mačem i slično.
Nastanak
O samom nastanku Tai Či-ja malo se zna i postoje brojne legende. Najviše prihvaćena legenda je ona po kojoj se za osnivača Tai Či-ja imenuje Čang Sanfeng.
Smatra se da je rodjen 1247. godine, datum smrti mu je nepoznat a po legendi je živeo više od 200 godina. Kao i njegovi roditelji i sam Čang bio je državni činovnik. Posle smrti roditelja on odlazi u čuveni manastir Šaolin gde se posvećuje budizmu i borilačkim veštinama, koje su tada u samom manastiru bile u punoj ekspanziji.
Postoje tri legende kako je Čang stvorio Tai Či. Jedna kaže da se to deslio dok je meditirao na planini Vu Dang, druga da je Tai Či stigao do njega u snu, a treća kaže da je Tai Či nastao na osnovu njegovog posmatranja borbe zmije i ždrala. Zadivljen prizorom u kojem beli ždral napada zmiju a ona se veštim, brzim i kružnim pokretima izmiče, i ždralom koji skače na jednoj nozi i brani se svojim krilima, Čang prilagodavanjem ovih pokreta, uz poznavanje harmonije izmedju neba, čoveka i zemlje, stvara Tai Či.
Čang postavlja i osnovne principa Tai Či-a: mirnoćom i sporim pokretima nadvladati silu i agresivnost tj. mekoćom savladati snagu.
Tai Či danas
Danas se Tai Či vežba u celom svetu. Postoje skoro desetine različitih formi nastalih direktno iz glavnih stilova ili njihovim mešanjem. Najpopularnije su forme Jang stila, a zatim i Čen stila.
Shvativši značaj Tai Či-ja i u želji da ga približi što većem broju ljudi, državni vrh NR Kine uz pomoć velikih majstora Tai Či-ja stvara jednostavnije forme (npr. 24 pokreta) i uvodi ih u škole kao redovno fizičko vaspitanje.
Takođe u želji za popularizacijom Tai Či-ja i van granica Kine, nastale su i takmičarske forme. Najpoznatija takmičarska forma sastoji se od 42 pokreta.